Dana 12.aprila održan je završni događaj projekta „Održivi uticaj organizacija civilnog društva kroz socijalno preduzetništvo i inovacije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sjevernoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj“, svima nama poznatog kao Smart Start. Smart Start je regionalni projekat koji ima za cilj stvaranje povoljnog ambijenta za razvoj socijalnog preduzetništva. Aktivnosti su se paralelno realizovale u pet zemalja i to u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Sjevernoj Makedoniji i Turskoj.
Predstavnica IPER-a, Biljana Sekulić, kazala je da se projekat sprovodio u pet država, da je u toku njegove implementacije bilo dosta izazova, uzimajući u vidu činjenicu da ne postoji zakonski okvir kojim je regulisano socijalno preduzetništvo.
„Projekat je imao zadatak da kreira povoljan ambijent za socijalna preduzeća, da jača njihovu dugoročnu održivost, kroz šeme grantova, da podstakne na umrežavanje i razmjenu znanja i iskustva, da promoviše i ujedini dobre prakse iz regiona“, navela je Sekulić.
Ona je podsjetila da je prva aktivnost IPER-a bila javni poziv organizacijama da se pridruže ako žele da razvijaju socijalna preduzeća, pojašnjavajući da su primili 51 aplikaciju, od kojih je 49 ušlo u uži krug, „a nakon toga smo objavili listu od njih 20 koje su ušle u Smart Start program edukacije“.
„20 organizacija je ušlo u proces treninga i razvoj biznis plana, pet je odustalo u toku izrade, 15 je apliciralo za grant šeme uz biznis plan. Pet nezavisnih evaluatora je bilo angažovano za procjenu biznis planova, uključujući i finansijske institucije“, navela je Sekulić.
Kako je rekla, u avgustu 2017. imali su deset organizacija dobitnika grantova u iznosu od 5.553 eura, a u okviru takmičenja za duštvene inovacije, podržali još dvije organizacije sa manjim grantovima.
Sekulić je ocijenila da organizacije civilnog društva mogu da budu sjajni inkubatori socijalnog preduzentništva.
„U okviru projekta smo naučili da je neophodno da im se pruži podrška kako finansijska, tako i podrška u pogledu izgradnje kapaciteta i mentorstvo. Socijalno preduzetništvo predstavlja odličan osnov za razvoj dobre ekonomije, koja prati standarde Evropske unije, kada je u pitanju rješavanje društvenih i socijalnih problema“, navela je Sekulić.
Ona smatra da rješavanje društvenih i socijalnih problema može da krene od organizacija civilnog duštva, ocjenjujući da je potrebno osigurati da civilni sektor ima okvir u kojem može da djeluje.
„Neophodan je adekvatan pravni okvir za socijalna preduzeća, start up fondovi i obrtni fondovi, savjetovanje i metorstvo, kreiranje pozitivnog odnosa prema socijalnim preduzećima, kontinuiran razvoj znanja i vještina, kao i promocija dobrih praksi i sličnih priča“, navela je Sekulić
Predstavnik Centra za promociju civilnog društva Sarajevo, Damir Zeković je, obraćajući se u video poruci, ocijenio da je nakon 40 mjeseci implementacije, Smart Start projekat postigao nevjerovatne rezultate.
„Iza nas je preko hiljadu sati edukacije, preko 200 mentora u zemljama Zapadnog Balkana i Turske, 100 organizacija koje su učestvovale u programu, dodijeljenih 330 hiljada eura za 60 organizacija civilnog društva i mnoštvo naučenih lekcija“, naveo je Zeković.
On smatra da priča ne bi bila kompletna da nisu učestvovale sve zemlje Zapadnog Balkana.
Predstavnik Montenegro biznis alijanse, Milan Dragić, kazao je da socijalno preduzetništvo u Crnoj Gori još uvijek nije prepoznato kao poseban oblik djelovanja, odnosno oblik vršenja privredne djelatnosti.
„Samim tim, nije direktno prepoznato ni u važećim propisima. Jedan od osnovnih preduslova za razvoj bilo kog oblika duštvenog preduzetništva i uopšte preduzetništva je njegovo prepoznavanje i definisanje u postojećem podsticajnom regulatornom okviru, koji omogućava i podržava njegov rad“, naveo je Dragić.
On je ocijenio da institucionalni okvir za socijalno preduzetništvo ima slične nedostatke kao i regulatorni.
„U Crnoj Gori ne postoji nijedan državni organ koji je direktno nadležan za ovu oblast. Postojeće nadležnosti državnih organa odnose se na druge oblasti koje u određenoj mjeri dotiču i socijalno preduzetništvo. Naša obaveza je da se ovakvo stanje što prije promijeni“, poručio je Dragić.
On je pozvao nadležne institucije da uključe definiciju socijalnog preduzeća u nacrt zakona o privrednim društvima, s obzirom da još uvijek nije donešen taj akt.
Lejla Abdić, predstavnica Udruženja Roditelji, koje je dobitnik granta u okviru Smart Start projekta, objasnila je da su u toj organizaciji bili u dilemi da li da preko nevladine organizacije rade komercijalne aktivnosti, ili da osnuju DOO.
„Zaključili smo da NVO treba da ostane neprofitan, pa smo se odlučili na korak da osnujemo DOO. Tako je nastala Kreativa Lab – naše socijalno preduzeće. Komercializovali smo sajt roditelji.me, radimo event menadžment i CIK CAK šnajderaj“, navela je Abdić.
Ona je pojasnila da su, u okviru Smart Starta, obnovili radionicu, dobili dvije nove industrijske mašine, i aktivno pokrenuli proizvodnju platnenih igračaka za djecu.
„Brendirali smo CIK CAK šnajderaj, imamo svoj sajt, dobili smo sertifikat od Instituta za javno zdravlje i od Ekotoksikološkog centra. Trenutno smo u fazi aktivne prodaje. Nismo sigurni da li će CIK CAK šnajderaj da nam donese profit, ali je to nešto čega želimo da se držimo do kraja“, istakla je Abdić.
Marko Maraš, osnivač veb platforme seljak.me, takođe dobitnik granta, rekao je da je njegova ideja bila da kreira veb sajt na kojem ljudi koji se bave poljoprivredom mogu da prodaju svoje proizvode ili da ih kupe.
„Od početka rada sajta nismo imali definiciju da li će to da bude firma ili NVO, pa je za početak osnovana NVO. Nakon što su dobijena sredstva, zahvaljujući IPER-u, odlučio sam se da osnujem firmu, sa ciljem da će jednog dana biti regulisano socijalno preduzetništvo“, naveo je Maraš.
Sajt seljak.me, kako je pojasnio, nudi besplatno oglašavanje.
„Na sajtu trenutno imamo edukativne tekstove, besplatno oglašavanje, maketing, detaljnu promociju poljoprivrednih događaja. Na mjesečnom nivou sajt posjeti 20 hiljada korisnika, sa preko 100 hiljada posjeta“, rekao je Maraš.
On je kazao da ga dosta ljudi pita zašto ne naplaćuje oglase.
„Želim da dam motivaciju poljoprivrednim proizvođačima da ostanu na selima, da počnu intenzivnije da se bave poljoprivredom, da ne gledaju na poljoprivredu kao na hobi, već kao na preduzetnišvo“, naveo je Maraš.
Miluša Žugić, predstavnica Udruženja za pomoć licima ometenim u psihofizičkom razvoju, koja je uz pomoć granta IPER-a otvorila frizersko-kozmetički salon u kojem rade osobe sa invaliditetom, kazala je da se projekat bazirao na unapređenje i proširenje usluga prvog frizerskog salona u Crnoj Gori u kojem rade osobe sa invaliditetom.
„Prije tri godine smo otvorili prvi frizerski salon i zaposlili dva frizera sa invaliditetom. Međutim, pošto je to bilo nešto sasvim novo u Crnoj Gori, kroz rad tog salona smo mnogo toga naučili. Vidjeli smo da je potrebno da proširimo usluge, da bi taj salon mogao da radi. Tako da smo kroz ovaj projekat proširili usluge, i salon je postao frizersko-kozmetički“, navela je Žugić.
Kako je istakla, motiv za otvaranje frizerskog salona je bilo da se stvori socijalno preduzeće koje će obučavati i zapošljavati osobe sa invaliditetom.
„Ovaj frizerski salon će, nadam se, doprinijeti održivosti našeg Udruženja“, navela je Žugić.
Direktorica IPER-a, Dragana Radević, kazala je da vjeruje da su sprovedene aktivnosti u okvoru projekta osnažile svaku organizaciju pojedinačno da u budućnosti samostalno i direktno može da koristi sredstva Evropske unije.
„Ono što je za nas najvažnije, kroz projekat smo uspostavili saradnju i izgradili međusobno povjerenje sa svim organizacijama i mentorima koji su učestvovali u projektu. Već imamo nove projekte na kojima radimo i koje pripremamo“, navela je Radević.
Ona je najavila da će danas, sa organizacijama dobitnicima granta, podnijeti inicijativu Ministarstvu ekonomije da se u okviru tekuće javne rasprave za Zakon o privrednim društvima uvrsti forma socijalno preduzeće.
Na kraju događaja su dodijeljene zahvalice predstavnicima institucija, organizacija i mentorima koji su učestvovali u projektu, a posebnu plaketu dobila je Miluša Žugić iz Udruženja za pomoć licima ometenim u psihofizičkom razvoju.